Jer kad ostaris
   niko ne kuca na tvoja vrata
   ni potok s ribama od srebra
   ni mlado zdrijebe vlazna oka
   ni jabuka u cvatu
   niko
   samo ja kad ostaris
   kao oblak u tvojo kafi
   doci cu u kromi kaputu
   i cut cu kad ti se moje ime omakne
   i krene
   polako sama od sebe
   posljednja suza za mene
   jedan za drugim
   vozovi polako prolaze
   kao i obicno
   stavit ces kacune i prozore
   cini mi se da
   mjesec ramazana pocinje
   pomalo je tuzno
   kada ostaris